Život piše romane, tako kažu. Ali romani nemaju uvek srećan kraj. Međutim, šta je zapravo sreća? Da li je ona subjektivna i bitna samo u očima posmatrača? Jel, budimo realni, ono što je za nekoga sreća, za drugoga može biti tragedija. „Dok nekome ne smrkne, drugome ne svane.“ Teško je da svi na kraju romana budu srećni.
Ali ne brinite, ovo nije roman jer niti ja umem da pišem vrhunski niti želim da se raspišem na stotine stranica. Moja je priča zapravo veoma jednostavna. Trudiću se da je prenesem onako kako je osećam, onako kako smatram da će biti zanimljiva. Kao što se može naslutiti iz naslova, radnja se dešava na severu Bačke, u zelenoj ravnici, u Subotici.
Jurio sam kao lud taj dan. Nakon omiljene cvećare koja se nalazila na „Prozivci“ kod pijace, ulicom Braće Radića uputio sam se ka centru grada. Bio sam elegantno obučen sa buketom ruža u rukama i koračao brzim hodom. Razlog? Godinu dana kako smo zajedno, ja i moja draga. Kola su mi bila na popravci pa sam išao peške što i nije bilo toliko loše jer sam bio veoma nervozan pa mi je šetnja pomogla da razbistrim um. Želeo sam tačno na godišnjicu da postavim „pitanje.“ Bio sam spreman.
Tačno na vreme u 13h kao po dogovoru, našao sam se kod Zelene fontane. Tamo, čekala me je ona. 
Biljana-Bilja. Kao i uvek doterana, sređena, mirisala je na najbolji parfem i našminkana samo najskupljom kozmetikom. Plavuša vitkog tela i sjajnih oblina, delovala je zanosno u krem haljini i štiklama.
Ja: „Znaš, uvek kad te vidim, deluješ mi sve lepša i lepša. Ljubavi, ovo je za tebe.“ – predao sam joj cveće i poljubio je. – „Srećna godišnjica. Rezervisao sam nam sto u „Boss-u“ pa ćemo posle….“ – prekinula me je u pola rečenice.
Bilja: „Joj slušaj, nešto je iskrslo.“
Ja: „Iskrslo? Kako? Šta? Mislim, godišnjica nam je. Znaš da sam ovo planirao danima… znala si da ćemo danas…“
Bilja: „Nadoknadiću ti, obećavam… ali moram hitno, pozvali su sastanak neki, ma ništa me ne pitaj. Pokušala sam se izvući ali zaista moram ići.“
Ja: „Sastanak? Firma? Ma to je sat-dva, ko da je to problem.“
Bilja: „Zapravo, trajaće celu noć ako sam dobro razumela. Bolje me nemoj čekati. Idi sa drugarima lepo, provedi se… a mi ćemo drugom prilikom, okej?“ – poljubila me je i pre nego sam uspeo išta više reći, sela je u taxi i otišla.
Stajao sam kao popišan. Nije ona bila jednostavna devojka. Mnogi su rekli da samo juri moj novac, imala je određenu jeli „reputaciju“ u gradu, ali ja nisam mario. Voleo sam je i želeo sam da sa njom provedem ostatak života. Seo sam u jedan od mojih omiljenih kafića u samom centru grada, naručio kaficu i nemo posmatrao ljude oko sebe. Trajalo je to sat, dva, tri…. i posle dve kafe i nekoliko gaziranih voda, zazvonio mi je mobilni.
Ortak: „Gde ti je Bilja?“
Ja: „Zdravo i tebi. Ma, na nekom sastanku, jebem li ga… i to na godišnjicu.“
Ortak: „Hoćeš da ti ja kažem gde je? Mamlaze jedan… rekao sam ti da je riba zmija a ti me nisi hteo slušati.“
Ja: „Ma šta pričaš bre. Ona je malo tako… ali dobra je u duši.“
Ortak: „Jeste jeste… dobra je u pičku materinu. Znaš da od mog onog druga automehaničara žena radi u istoj firmi kao Bilja?“
Ja: „Šta? Nemam pojma o čemu pričaš…“
Ortak: „Ma nebitno. Da skratim, eno ih u nekoj Čardi na Paliću prave feštu i baš blejim sa njim i njegova žena mu kao šalje slike sa proslave i to.“
Ja: „Slušaj, nije mi dan… jel ova tvoja priča ima poentu?“
Ortak: „Pa recimo samo da je na jednoj slici i tvoja Bilja. I nije sama.“
Srce je počelo iznenada da mi ubrzava.
Ja: „Šta??“
Ortak: „Evo šaljem ti sliku. I buraz, veruj mi, bolje ti je bez nje. Aj budi pozdravljen pa se čujemo.“
Otvorio sam sliku koju mi je poslao i zaista, na njoj u pozadini bila je moja Bilja i to u naručju nekog debelog buržuja čiji jezik je sisala bez stida! Napad panike smirio sam duplim vinjakom ali samo za trenutak. Suze su krenule da mi padaju ali naravno nisam smeo da zaplačem u sred lokala. Neki bi rekli da sam uvek bio sisica, papučar… i ko zna, možda su bili u pravu. Ljubav možda i jeste slepa.
Uhvatio sam taxi i uputio se ka famoznoj Čardi. Želeo sam da uđem ali me je obezbeđenje zaustavilo jer je bila privatna žurka samo za zaposlene. Utučen, stao sam sa strane i patio u sebi. Zvao sam je nekoliko puta na telefon, ali naravno, nije se javljala.
*
Čekajući ispred, iznenada se pojavilo zatamljeno vozilo iz kojeg je išala jedna mlada cura. Nije imala više od 20 godina, praktično polu gola kao i većina klinki u mom gradu, tamno smeđe kose istrćene guze i očigledno silikonskih grudi. Na moje zaprepašćenje, debeli buržuj je tada izašao napolje, predao joj nešto i vratio se unutra. Instinktivno, krenuo sam ka njoj.
Ja: „Izvini. Zdravo.“
Klinka: „Hej ćao. Jel se znamo?“
Ja: „Ne bih rekao. Ja sam Dejan.“
Klinka: „Milica, drago mi je.“ – delovala je sva vesela, poskakivala je praktično u mestu i odmeravala me pogledom. „Lepo odelo.“
Ja: „Hvala. Slušaj, znam da je ovo možda nepristojno ali kola su mi se sjeb… pokvarila i…“
Milica: „Treba ti prevoz do centra? Upadaj.“ – i bez problema me je pustila u svoj džip i krenuli smo put centra.
Suknjica joj je bila toliko kratka da su joj se bele gaćice nazirale dok je upravljala tim brutalnim kolima za koji bi ja morao štedeti godinu dve kako bih ga kupio. Pevušila je neku pesmu i vozila svakako iznad dozvoljene brzine.
Ja: „Mnogo ti hvala, spasila si me.“
Milica: „Ma opušteno. Sreća tvoja da sam morala uzeti nešto od tate pa sam se tu zatekla. Sad da častiš.“ – kihotala se u sedištu.
Ja: „Od tate?“
Milica: „Pa da… verovatno će posle da vodi neku od svojih kurvica na vikendicu na jezeru pa sam ja uzela stan od garsonjere u centru da ih ne uhvatim na delu. Tooo ne bi bio lep prizor. Sladak si, jel znaš? Kolko imaš godina Deki?“
Zavrtelo mi se u glavi! Ne samo što je tip bio barem 30 godina stariji od moje drage, nego što je ona u toj priči bila ta kurvica.
Ja: „Šta? Ja? 30…“
Milica: „Uuuuu… izgledaš baš dobro. Ja imam 19. Oženjen si?“
Ja: „Ne…“
Milica: „A devojka?“
Zastao sam. Tužan izraz lica sam nekako sakrio, pogledao je u oči i odlučno rekao – „Ne, nemam devojku!“
Milica: „Takav komad a sam a? Da nisi gej? Ne osuđujem, imam brdo gej ortaka.“
Ja: „Znaš, mnogo zapitkuješ. Nisam gej. Samo nemam sreće u ljubavi.“
Milica: „Ljubavi? Buhahahahhaha….“ – počela je glasno i haotično da se cereka, ni ne gledajući na put. – „Ljubav… kako si sladak. Oš do mene na piće?“ – iznenada je upitala.
Ja. „Šta će tvoj tata da pomisli?“
Milica: „E duvaj ga Deki. Nisam ja više devojčica da mi tata govori šta da radim. Oćeš il ne?“
*
I tako, našli smo se u prekrasnom stanu u samom centru grada. Otišla je na brzinu da se istušira a ja sam sebi sipao piće. Kakav jebeni dan – pomislio sam i cepnuo na eks. Primetio sam da nije zatvorila vrata od kupatila i da je pevušila nešto dok se tuširala. Ni sam ne znam zašto, ali otišao sam do vrata i provirio.
Nikada, ali NIKADA nisam gledao druge devojke dok sam bio sa Biljom. Bile su mi nevažne. Ali tada, pogledao sam i video divan prizor. Iza zamagljenog stakla tuš kabine, nalazila se Milica. Progutao sam pljuvačku i prišao još malo. Zategnuta, jebozovna, mlada… Bio je to prvi put posle godinu dana da me je uzbudila neka druga osoba a da nije bila Biljana. 
Spustio sam piće na stolić pored i prebacio ruku na šlic od pantalona. Da li me je vodila želja za osvetom ili mi je prosto bilo svejedno u tom trenutku, ali izvukao sam kurac napolje i počeo da drkam. Nisam je mogao jasno videti, ali sam razaznao da je bila glatko obrijana dole i da je imala savršenu guzu i grudi.
Navlačio sam kurac i govorio u sebi – kurvo jedna, sve sam ti dao, voleo te, a ti…. jebeš se sa drugima…
Zamišljen, nisam ni primetio da je Milica bila van kabine i stajala je potpuno gola preda mnom. Zurila je u moj kurac i nežno stiskala svoje bradavice.
Milica: „Definitivno nisi gej čim ti se toliko sviđa ono što vidiš.“ – polizala je svoja dva prsta, razvdvojila usmine s njima i pokazala mi svoju ružičastu raščepljenu pičkicu.
Ja kao poprilično neiskusan jebač koji je bio sa svega tri devojke u svom životu, nisam smeo da dozvolim da primeti moju nesigurnost. Spustio sam pantalone i drkajući kurac prilazio joj. Gledali smo se i drkali svoje organe svega pola metra udaljeni jedno od drugog.
Ja: „Da… jebeno mi se sviđa to što vidim. A tebi?“
Milica: „Mmmmm… bila sam i ranije sa starijima ali tvoj kurac je prelep.“
Ja: „A tek da vidiš kako je ukusan.“ – viši od nje za glavu, protrljao sam prstima svoj mokar glavić i prineo njenom licu.
Omirisala ih je a potom krenula da ih sisa. Retko kada u životu sam imao kontrolu, posebno u spavaćoj sobi… i svidelo mi se. Ona je potom zabila dva prsta duboko u pičku, malo je prodžarala i stavila ih u moja usta. Jebote kako je bila ukusna!
Izgubljen u trentku, obuhvatio sam joj guzove, podigao je i naseo je veliku korpu za veš. Raširila je noge što je više mogla i odmah sam se zabio u nju. Bila je vrela i dosta uža od moje Bilje.
Milica: „Jebi me…“ – uhvatio sam je za sise, jezikom joj prodro u usta i počeo da pumpam. Mala se jebala sjajno, uzvraćala je mojim pokretima i kukovima mi pomagala da prodirem dublje i brže. Jecala je i stiskala me svojim unutrašnjim mišićima držeći me sve vreme tvrdim i na ivici.
Ja: „Kako si jebeno uska i topla… uhhhh…“
Milica: „Tako mi treba ovo… jače, jače, uffff…“
Podigao sam je, odveo u veliku sobu i bacio je na krevet. Tako sitna, lako sam se igrao sa njom kao sa igračkom. Podigao sam joj raširene noge i spustio glavu niže.
Milica: „Aaaahhhh…“ – lizao sam i ljubio njenu guzu, čmarić, usmine… a potom sam prešao na maleni rozi klitić jebeći joj picu prstima.
Uvijala se pod mojim dodirima i čupala me za kosu dok sam gutao njen topao, sladak nektar izlučen u velikim količinama iz njene pičkice. Prstima sam joj masirao unutrašnju gornju stranu vagine i tada je počela da prska i svršava. Delovalo je kao da mi piški u usta koliko je bilo te sočne bezbojne tečnosti. 
Totalno mokar i musav, okrenuo sam je na stomak, zgrabio joj kukove i nabio joj kurac od pozadi. Neprestano je trljala svoj klit dok sam se nabijao u nju kao životinja.
Ja: „Ahh, ahh, ahh… jebeno ću te napuniti!“
I sa tim rečima krenuo sam da prskam u ovu malu razmaženu bogatašicu čiji je tata očigledno isto tako punio i moju …. očigledno bivšu ljubav.
KRAJ 1. Dela
